Арчибалд Рајс – војник истине и правде

Књига Арчибалд Рајс – војник истине и правде обухвата скоро све што је Рајс написао и као истраживач злочина и као стални извештач медија. Његов стил писања је прави публицистички, и данас се чита с лакоћом, а његове бројне фотографије објављене у овој књизи сведоче и о потресним и о свакодневним тренуцима. Књига је настала с намером да обичан читалац боље упозна човека о коме је слушао и да сагледа величину његовог дела и лика, да Рајса прикаже њим самим, али и очима његових савременика.

Књига је уоквирена Рајсовим позним текстовима, сећањима записаним у Шта сам видео и проживео у великим данима и Чујте Срби!, а ту су извештаји Српској влади о злочинима окупатора (О злочинима Аустро-Угаро-Бугаро-Немаца у Србији 1914–1918), фотографије, новински извештаји (Ратни дописи из Србије 1914–1918) за лозанску Газету.

На ово дело може се гледати и као Рајсов повратак и као прекид маргинализовања наше прошлости и доказ да се не смемо понижавати пред онима који су имали злочиначке намере према нашем народу.

Ово свеобухватно издање је историја о нама – о рату, о души, о савезницима, о великим силама, о српском менталитету, храбрости и наивности, племенитости и, пре свега, о беспримерном страдању које наводи на питање – како је уопште опстао тај народ? Под Турцима некад, под Немцима и Аустро-Угарима, недавно, данас под… Рајс антиципира да ће увек бити тако, јер смо и ми помало трагично усмерени.

Арчибалд Рајс поново међу Србима

Данас, кад нас већ више од једног целог века дели од завршетка Великог рата и прекрајања мапа у Европи, које је у великој мери одредило нашу данашњу судбину, имамо прилику за зрело, потпуније сагледавање прошлих догађаја. Већ на први поглед може се рећи да усвојена решења нису била добра јер су постала извор нових недаћа и раздора. Још пре ИИ светског рата показало се доста заблуда, посебно на Балкану где је брзо нестајала слога и распршивале се илузије о могућности заједничког живота. У жељи да што боље схватимо наше претке, њихове намере и заблуде, али и право лице наших тадашњих непријатеља Издавачка кућа Прометеј подсетила нас је да Рајсово дело веома упечатљиво говори баш то – какви смо били ми и наши непријатељи пре једног века.

Дуго је Арчибалд Рајс био скрајнут и без дужног поштовања у Србији. Нажалост, он је то искусио већ за живота и због једног таквог конфликта напрасно умро! Разочарао се у српску политичку елиту, али не и у обичног човека, посебно српског сељака којег је искрено сматрао својим братом. Србија је постала његов коначни избор.

Велики пријатељ Срба

Рајс је, напустивши успешну каријеру и своју земљу и најбоље године посветивши српском народу – рескирајући чак и живот, а без динара накнаде – заслужио посебну пажњу и наше трајно поштовање. Светски цењен научник, форензичар, полицијски експерт, сав се ставио у службу Србије. Као опасан противник медијским манипулацијама Аустрије и Немачке, доказивао је њихове и злочине Бугара. Пописивао је жртве на тако савестан начин који ми ни данас нисмо достигли. Уз то – био је добровољац, истраживач фолклора, природњак… Можда је од свега најважније да је доказао планирани и остварени геноцид над српским народом у И светском рату.

Био је у присним односима са регентом Александром, српским војводама, али понајвише са српским војницима-сељацима које је доживљавао као своју браћу. По завршетку рата ишао је на разне манифестације и поклоничка путовања. И своју кућу је назвао Добро поље по месту пробоја Солунског фронта…

Није непознато да је Рајс пред крај живота, разочаран српском савременошћу, написао чувени заветни спис ЧУЈТЕ СРБИ, последње три деценије прештампаван готово безброј пута. Рајс је нека врста и споменика и опомене српском народу. Он је тај неопходни стуб, чувар вертикале нашег постојања!