Catena mundi I-II

У време кад се појавила енциклопедија Catena mundi, српство је, с оне стране Саве и Дрине, крварило борећи се за биолошки и духовни опстанак. У време кад о њој пишемо, српство са обе стране Саве и Дрине и даље се бори за биолошки и духовни опстанак (од пописа 2002.до данас мање нас је, у Србији, за 400.000). Catena је синтеза српске историје и духовности у њеном двомиленијумском току. У „Катени“ пише ко смо, шта смо, одакле смо, и куда идемо.

Према речима њеног аутора, Предрага Р. Драгића Кијука, ово је „прва јединствена историја о феномену и судбини Срба, објашњава истину о народу чија се држава распростирала на истој територији где и колевка светске цивлизације“. Енциклопедија је „прва мартиријска историја српског народа и нема веће истине од оне на њеним страницама“. Catena mundi се „једина се до сада усуђује да понуди одговоре на сва, за Србе, трагична питања – и помаже вам да разликујете наметнуту улогу таоца од праве истине“…

О најинтригантнијим текстовима енциклопедије Catena mundi

Књига је ризница изузетних, и у време оно, а и данас, често прикривених текстова о историјској судбини Срба. Она се бави скривеном историјом древног српства и Словенства, у текстовима попут оног М. Гимбутас о винчанском писму, или В. Рудељева, о историји етничког имена Срба и Хрвата. Радивоје Пешић бавио се аутохтоношћу Словена на Балкану, а Србољуб Живановић антрополошким доказима словенских древности на овом простору. Ту су били и прилози Црњанског и Петровића о нашим топонимима у Енглеској, који потичу из древности српско-келтске.

Ватикан и албанско питање

„Катена“ се, такође, бавила, и то више него озбиљно, ставовима наших непријатеља према српском националном питању. Кијук је објавио и Кватерников текст о Хрватима, текст Анте Павелића о конвертитском народу, као и најважније ставове Анте Старчевића. У књизи је и незаобилазан текст Артура Еванса о Србима, Хрватима и европској политици. Не треба заборавити ни текстове епископа Никодима Милаша, Јована Олбине, Симе Симића и других о прекрштавању српског народа…

Незаобилазне су анализе порекла Албанаца из пера Хрвата Шуфлаја и чланак Владана Ђорђевића о албанском питању и односу европских сила према њему. Велики део књиге бавио се средиштем „хришћанства без Христа“, Ватиканом, и његовом србоубилачком политиком, као и најбоље чуваном тајном Ватикана, Независном Државом Хрватском. Ту су и текстови о Јасеновцу и другим логорима и јамама којима се, по ко зна који пут, доказивало да је у праву био Достојевски када је писао да је римокатолицизам гори од атеизма. Срби у Словенији, Срби у Хрватској, Срби у Босни и Херцеговини, Срби у Војводини и на Косову и у Метохији, Срби у Македонији – све је то била тема „Катене“.

Наравно, Кијук је желео да осветли и злочиначку политику Комунистичке партије према српству – објавио је низ огледа на ту тему, међу којима се истицао текст Косте Чавошког о КПЈ и српском питању.

Аутора у књизи има преко 260!

(Више детаља о енциклопедији овде)

Препоручују енциклопедију Catena mundi

О енциклопедији су говорили или је препоручили Владета Јеротић, Коста Чавошки, Аца Селтик, Ратко Дмитровић, Неле Карајлић, Ратко Дмитровић, Слободан Ракитић, Дејан Томашевић, ђакон Ненад Илић, Дејан Мировић, Љубомир Протић, Василије Крестић, Мило Ломпар, Владимир Димитријевић…