Чувар бувље пијаце – Предраг Пеца Поповић

Чувар бувље пијаце је нова књига Предрага Пеце Поповића. Ако нечије име може бити синоним за неку општу и егзистенцијално важну формативну појаву, онда је то, када је о овдашњем рокенролу реч, име Петра Пеце Поповића, човека препуног дара, лепоте, ерудиције, префињених речи и финог господства. Човек који је цео живот посветио светој уметности музике, драгоцени хроничар људи и догађаја који су обележили нашу историју.

Његова најновија књига, Чувар бувље пијаце, то потврђује, зато што је једна од оних које нас подсећају да је могуће живети часно и ведро у складу са светим законима лепоте и у данима када је сва човекова слобода у њему самом и када је стварни живот остао могућ, истинит и нетакнут још само у уметности.

Пеца Поповић о томе како је настао Чувар бувље пијаце

– Мене су одувек фасцинирали бувљаци. На бувљацима се увек продају ствари које се не бацају. И човеку који продаје на бувљаку на лицу видите да се одваја од нечега што му је драго, одваја се од неке боље прошлости. Поготово је то важило за наше бувљаке између 1992-1995. године. Кад то мора да прода, онда је то страховито тешко. Књигу сам тако назвао, зато што сам се и ја сваким писањем одвојио од нечега до чега ми је стало.

Мислио сам да о неким стварима никада не треба писати, али како имате биологију као највећег противника, онда себи кажете – ако сад не одвојите то нешто из свог срца, ко зна да ли ћете уопште имати прилику. Та непостојећа функција „чувар бувље пијаце“ је феноменална. У животу сам радио све и свашта, и кад погледам где сам све био, кога сам све упознао, шта сам чуо, то јесте привилегија.

Кад некоме кажете да сте упознали свих пет Звездиних звезда, да знам четири последња патријарха, четири-пет директора Политике, макар три председника САНУ, да сам упознао све оне чије сам постере као клинац лепио по зиду – па то је једна огромна бувља пијаца идеја и различитих врста љубави. И то ме квалификује да могу да будем чувар бувље пијаце. (Из интервјуа за Нову С)