Драгиша Васић и српска национална идеја. Васићево ангажовање у друштвеним токовима било је многоструко, а његова вишедеценијска идеолошко-политичка неподобност у социјалистичкој Југославији, као идеолога Равногорског покрета, одлучујуће је утицала на поновно појављивање његовог неправедно запостављеног стваралаштва крајем осамдесетих година 20. века, као симбола прогнаних грађанских и националних вредности у време општег националног буђења Срба“
Национални идентитет и смисао жртвовања за отаџбину били су основна питања о којима је Драгиша Васић расправљао у свом уметничком стваралаштву и публицистичком раду, што је био и подстицај за активно политичко деловање и покушаје мењања друштва како у миру, тако и у рату.
Већина интелектуалаца бирала је повлачење и ћутање у преломним историјским раздобљима, настојећи да биолошки преживи, избегне губитак породице, иметка и друштвеног положаја. Избегавали су и искушења доношења политичких и војних одлука, које подразумевају лично жртвовање, али и насиље, а затим и могућност ризика од трпљења последица због таквих поступака. Драгиша Васић није био таква личност, а на његове одлуке снажно је утицао јасно обликован српски национални идентитет, чије су стварање и развој условили многи чиниоци (породични, завичајни, статусни, верски).
Рођен је и одрастао у градској трговачкој српско-цинцарској породици, у географском, историјском и симболичком средишту нововековне српске државе. Култ породице, православља и завичаја били су важна идентитетска упоришта Драгише Васића од раног детињства. По свом пореклу, образовању, култури, друштвеним везама, способностима, животном искуству, цивилизацијским вредностима и материјалном богатству припадао је елити српског друштва.
Живот и уметничко дело Драгише Васића нераскидиво су повезани. Зато ће судбине завичаја, нације, културе, државе и региона којима је припадао непрекидно утицати и на будућа читања и доживљај његовог стваралаштва.
