Дуле Савић Александра Апостоловског је књига о феномену који траје безмало већ пола века. Из пера искусног аутора, чувеног новинара који је портретисао и интервјуисао најзначајније личности последњих тридесет година, исписана је једна лепа прича о живој легенди нашег фудбала.
Ко је Дуле Савић?
Има ли било какве загонетке у његовом пријатељству са славним сликаром надреалистичке визије Љубом Поповићем, с којим је, у Паризу, сатима расправљао о сликарству. Потом би одлазили у биоскоп да гледају филм „Име руже“ Жан-Жака Аноа, по истоименом роману Умберта Ека. Ноћима су разговарали о политици, уметности и фудбалу. Ма како се чинило да су центарфор и сликар путници у различитим галаксијама, фудбал поседује све одлике врхунске уметности.
Игор Блажевић Блажа, оснивач бенда „Прљави инспектор Блажа и кљунови“ убацио га је у рокенрол сленг као див-јунака у песми „Дуле Савић“. Дулетово име се у култном филму „Ране“ партизановца Срђана Драгојевића, узвикује у тренуцима сладострашћа када се од дечака постаје човек. У тим интимним лудоријама клинци из новобеоградских блокова не позивају Јунга и Фројда, већ кличу „Дууле Савић“.
Његово утрчавање у шеснаестерце, поп културу и веће мудраца, који још увек пројектују тајну политику као нашу колективну судбину, мада то неки чине са онога, а неки са овога света, у мени изазивају разумну сумњу и још једно питање. Да ли је Дуле Савић само центарфор Црвене Звезде или је нешто много више од тога?
Милош Црњански
Књига прати мање познате доживљаје из Дулетовог богатог живота, фотографије из личне али и других архива, интервијуе и цитате познатих.
Рецензије
Још нема коментара.