Ефемерис I-V – Дејан Медаковић

У делу Ефемерис I-V Дејана Медаковића осветљено је са аутобиографске тачке гледишта потомка старе српске грађанске породице из Загреба, мудрим и аналитичним приповедачким поступком, бурно и брутално европско раздобље, време ратова, страха и мржње, али и време међуратне и постратовске Југославије, и приказан одраз такве историјске драматургије на личном, породичном и националном плану. Међутим, аутор у овој мемоарској прози своју епоху промишља и тумачи пре свега кроз личну драму човека и његове идентитетске преображаје.

Тешко је код нас пронаћи писца који је тако дубоко и аналитично као Медаковић проникао у мрачни свет страха, мржње, зла. Поновним читањем Ефемериса, уочавам с каквим је штроумним запажањима из књиге у књигу проницао у скривене лавиринте историјских, друштвених и политичких токова, расклапао сложени механизам српскохрватских односа и показао их огољене као на длану. Драма и метаморфозе појединаца у олујним временима, Медаковићевих савременика, ломљење човека на точку историјских и друштвених процеса и његов ндивидуални и идентитетски удес увек је за писца Ефемериса огледало и corpus delicti епохе.

Ко је Дејан Медаковић, аутор књиге Ефемерис?

Академик Дејан Медаковић (Загреб, 7. јул 1922 — Београд, 1. јул 2008) био је српски историчар уметности, универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник Српске академије наука и уметности (1998—2003), декан Филозофског факултета Универзитета у Београду (1971—1973), председник Вукове задужбине у три мандата као и потпредседник Српске књижевне задруге.

Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од средњовековне уметности до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада било на српском барокном сликарству, српским културним приликама у 18. веку и српском сликарству у 19. веку.

Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе.

Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига.

Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања.

У Медаковићеву част 2008. године установљена је награда „Дејан Медаковић”.