Године које су појели скакавци је наслов чувене аутобиографије Борислава Пекића. Написана у три тома, она обухвата његове затворске године 1948–1954. Пред вама је својеврсна епопеја о страдању у комунистичким затворима једног од највећих српских писаца.
Летопис затворских година Борислава Пекића износи сву трагику пишчевог личног искуства и обелодањује сурово наличје комунистичког режима у Југославији непосредно после Другог светског рата. Читајући ово потресно и поучно сведочанство открићемо заједно са писцем како тамница мења језик, перцепцију, живот, претварајући се у неку врсту паралелне стварности где се законитости људске заједнице најбоље виде.
Где су границе слободе? Да ли сви путеви борбе воде у страдање? Јесу ли осуда, присила и терор незавидна баштина од које друштво још није одустало?
Одговоре за које многи немају снаге и савести Борислав Пекић налази у свом и колективном искуству свог народа, као и у тековинама цивилизације у које у свим периодима историје спада и – затвор. У свом тамновању писац налази оквир властите егзистенције и духа, борбе и истинских граница живота и смрти – смисла живљења, пре свега.
Наслов Године које су појели скакавци постао је синоним за бесмисао, безумље, и сваку врсту тортуре. Пишући о људској природи, иследницима и доушницима, провокаторима и затворској хијерархији, Пекић исписује драгоцене странице савремене српске прозе, која се сврстава у најбољу домаћу литературу с краја двадесетог века.