На капијама Константинопоља: Русија и балканско питање у 19. веку – Славенко Терзић

Књига Славенка Терзића На капијама Константинопоља: Русија и балканско питање у 19. веку садржи преглед руске балканске политике током 19. века у далеко ширем европском и међународном контексту. Једно од централних питања руске балканске политике а самим тим и ове обимне књиге било је питање Цариграда (Константинопоља) и Мореуза. Истражујући руску балканску политику у првој половини 19. века аутор је посебну пажњу посветио Српској револуцији и политици Русије, односно борби Русије да обезбеди аутономију Србије у оквиру Османског царства.

Др Терзић је показао како се руска спољна политика постепено окретала према топлим морима и тражила савезнике за остварење својих планова. Разуме се да су главни савезници били православни хришћански народи на Балкану и на Блиском истоку. Посебно су обрађене политичке, културне и друштвене везе Русије са свим балканским народима – у првом реду Србима, Бугарима, Грцима, Румунима и Албанцима.

Детаљно су приказане прилике у Старој Србији и околним областима током друге половине 19. века на основу до сада некоришћене архивске грађе руских конзулата у Скадру и Призрену. Књига др Славенка Терзића представља велику научну синтезу балканске политике руске империје у 19. веку каквих до сада није било у нашој историографији.

Аутор о књизи На капијама Константинопоља: Русија и балканско питање у 19. веку

– У време Петра I, првих деценија 18. века, Русија се све више окреће топлим морима и Балкану, позива Србе и друге балканске хришћане да јој се придруже у борби против Османског царства. Значајну улогу у томе имао је гроф Сава Владиславић, Херцеговац, саветник Петра I за питања православног Истока. За време царице Катарине II Русија је већ постигла значајне спољнополитичке успехе на том правцу. Миром у Кучук-Кајнарџију 1774. добила је право покровитељства над хришћанима Османског царства. Катарина II прави планове о некој врсти обнове Византије – „Источно грчко царство“, планира да њен унук Константин буде на престолу те нове империје, са аустријским царем Јосифом II планирала је поделу Балкана. Њена основна политичка визија симболично је изражена у натпису на славолуку којим је дочекана 1787. године приликом посете Севастопољу – „Пут у Константинопољ“. Извор: Вечерње новости