“Политика за децу”. Текстови настајали од 2006. до 2018. на интернету, стварајући преко потребну културолошку нишу промишљеног говора о темама родитељства, васпитања и одрастања у времену турбокапитализма, глобализације и домаће транзиције . У исто време, ауторка је стварала и сопствену ‘фокус групу’, као млада мајка троје деце.
За оне који очекују сентименталне тестове о нашим анђелима и брижним супер родитељима, следи поприличан ударац у плексус. Јована Папан успешно руши стереотипе и својеврсну кокетерију, готово усађену у родитељски дискурс – критички посматра своје родитељске саплеменике и сапатнике, омамљене тренутним модама као и бројним захтевима савременог (мало)грађанског родитељства.
Стил писања Јоване Папан врцав је и духовит, тако да не приметите да сте са питким штивом “попили” и мноштво референци – књига, истраживања, анализа. Хумор у тексту функционише и као порука – скидање теме родитељства са ушећереног, сентименталног престола. Јована Папан и јесте несташно дете српске културолошке сцене – завирује тамо где многи не би, подижући тепихе под које сви ми волимо да сакријемо по неку истину о себи. Коју бисмо, из ко зна којих разлога, волели да заборавимо.
Рецензије
Још нема коментара.