Презрени на свету,
Народ који се бори, народ који, захваљујући борби, располаже том новом реалношћу и спознаје је, тај народ напредује, ослобођен колонијализма, унапред упозорен на све покушаје мистификације, на све химне нацији. Једино насиље што га спроводи народ, насиље што га је организовало и расветлило вођство, омогућује масама да дешифрују друштвену реалност, даје им кључ за њу. Без те борбе, без тог сазнања кроз праксу, све је обично карневалско тралала. Минимум прилагођавања, неколико реформи на врху, застава, а на самом дну неподељена, и даље „средњовековна“ маса, која наставља да се непрекидно креће…
Есејиста, психоаналитичар и револуционар, пореклом са Мартиника. Један је од најважнијих мислилаца 20. века у области деколонизације и психопатологије колонизације. Његова дела била су извор инспирације за антиколонијалне ослободилачке покрете током више од четрдесет година. Посебно је важан његов ангажман у борби за независност Алжира, као и његова оштра и пасионирана анализа људског нагона ка слободи у колонијалном контексту. Фанон је био под утицајем разних мислилаца и интелектуалних традиција, укључујуц́и Сартра, Лакана и марксизма. Еме Сезер, вођа покрета Негритуде, био је посебно значајна фигура и утицај у Фаноновом животу, пре свега као наставник и ментор на острву Мартиник.