Студија дванаест српских и руских стручњака, нашла се у књизи „Срби у Руском царству. Насеља, порекло становништва, обичаји“ коју је приредио Борисав Челиковић. Приређивач књиге каже да су Срби у Словенији или на Галипољу очували свој идентитет, језик, културу, веру скоро 400 година, а у Руском царству су асимиловани већ у другој генерацији, јер су тако желели.
„То се јасно види из архивске грађе. Предвуковски српски и руски језик су били веома слични. Вера је била иста. У смислу државног напредовања нису постојала никаква ограничења. Русија их је прихватила као своје и потпуно су били интегрисани у друштво Руског царства. Једино су неки ученији Срби попут Симеона Пишчевића и грофа Саве Владиславића памтили своје српско порекло и остали у историјском памћењу Русије. Иако данас на том простору немамо становнике који се изјашњавају као Срби, постоје људи који су пореклом Срби“.
Бог високо, Русија далеко, рекао је Петар Петровић Његош видевши их као једине изворе спасења за Србе, али Србима у 18. веку Русија ипак није била предалеко, те су напуштали Аустроугарску и насељавали Руско царство са жељом да очувају свој начин живота…