Стара Србија: драма једне цивилизације – Славенко Терзић

Књига Славенка Терзића Стара Србија: драма једне цивилизације се бави великом темом српске историје XIX и XX века. Монографија на најбољи могући начин приказује драматику историјског живота простора Старе Србије, у првом реду драму српског народа.

Монографија „Стара Србија“ је озбиљно научно историјско штиво написано на основу до сада објављених извора и истраживања у Архиву Србије, Архиву САНУ, Војном архиву, Државном архиву Македоније и Државном архиву Црне Горе. Од страних архива коришћени су богати фондови Архива спољне политике Руске империје. Циљ књиге је да научно осветли главне историјске проблеме двовековне прошлости Старе Србије и да на неки начин изнова афирмише име које је у широј јавности готово заборављено. На 660 страна је објашњено зашто је ослобођење Старе Србије био крупан историјски догађај за Србију и српски народ у целини, за цео Балкан, а и за целу Европу.

Славенко Терзић: Шта све обухвата „Стара Србија“?

„Под Старом Србијом подразумева се, према Цвијићу, Рашка, Косово и Метохија и Скопско-тетовска област. Реч је о областима некада јаке демографске и културне снаге српскога народа, некадашњим државним и духовним средиштима као што су Рас, Приштина, Пећ, Призрен и Скопље, простору изузетних културних и уметничких достигнућа попут Милешеве, Сопоћана, Пећке патријаршије, Високих Дечана, Грачанице, Богородице Љевишке и бројних српских манастира у области Куманова, Скопља и Тетова. Историја овога простора носи обележја једне истинске историјске драме. Очигледно је да је, пре свега током 18. и 19. века, дошло до масовних демографских и етничких померања, како услед великих ратних догађаја тако и услед продора арбанашких горштачких струја према питомим и плодним областима Метохије и Старе Србије у целини. Пратио сам историјске процесе све до новијег времена, практично до разбијања југословенске државе. Нова архивска грађа ми је помогла да ближе осветлим и новија збивања као што су Призренски процес и други догађаји, нарочито политику српског и југословенског руководства према преотимању старосрпског простора, нарочито према албанском сепаратистичко-терористичком покрету на Косову и Метохији.“ (Извор: Печат)