Мој рат против рата – Миодраг Лекић

Књига Мој рат против рата: Римски дневник југословенског амбасадора током НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе је аутентично дипломатско сведочанство.

Књига је прво објављена 2006. на италијанском језику, под називом La mia guerra alla guerra. Овенчана је италијанском наградом „Francesko Alcator“ за најбољу књигу објављену на италијанском језику у конкуренцији аутора из медитеранских земаља.

Позиција Миодрага Лекића у Риму 1999. године је изузетно сложена. Од свих тадашњих чланица ЕУ СР Југославија задржала je дипломатске односе само са Италијом и Грчком. На нашег дипломатског представника пао је, због тога, велики терет. На дистанци од Милошевићеве политике, Лекић је истовремено и противник агресивног деловања Североатлантске алијансе. У тим незахвалним околностима он покушава да делује у складу са својим либералним и хуманистичким уверењима. Своју позицију образлаже на начин разумљив западној јавности, заступајући интересе државе и свих народа Србије и Црне Горе.

Књига Мој рат против рата почиње уводним поглављем које обухвата период од 23. октобра 1998. до марта 1999. године.

У њему Лекић коментарише специфичне дипломатске и политичке припреме за отпочињање бомбардовања. Расветљава до појединости све што се дешавало у Рамбујеу, посебно истичући финални ултиматум који нико не би могао да потпише. Потенцирајући на њему, Лекић огољава да је прави циљ НАТО политичара и команданата био не да пронађу мирно решење, већ да бомбардујући суверену земљу у срцу Европе без одлуке Савета безбедности покажу своју светску доминацију.

Дневнички део прати сваки дан током трајања НАТО агресије, да би одређени записи на крају покривали и лето 1999. године. Тиме је књигом обухваћено и распоређивање јединица КФОР-а на Косову и Метохији, драма око доласка руског контингента и појављивање првих сведочанстава о злочинима ОВК после повлачења Војске Југославије.

Рекли су о књизи Мој рат против рата

Данас, са веће временске дистанце, али и у доба новог запетљавања косовског чвора, кад су многа ранија наслућивања постала извесност, а многе старе извесности изгубиле ореол веродостојности, сусрет са Лекићевим аналитички продубљеним дневничким белешкама одише посебном свежином.

Дарко Танасковић

У овој књизи се суочавамо са два рата: једним против градова у Србији које НАТО континуирано бомбардује, и другим, који се свакодневно одвија у души Миодрага Лекића.

Серђо Романо