Окупацијски дневник Милана Јовановића Стоимировића (јун-децембар 1941)

Окупацијски дневник Милана Јовановића Стоимировића су приредили Александра Вранеш и Бојан Ђорђевић.

О писцу

Милан Јовановић Стоимировић рођен је у Смедереву 1898. године. Рано је остао без оца, па га је усвојио ујак – истакнути београдски неуропсихијатар и народни посланик, др Душан Стоимировић. Ујаково презиме додао је своме као знак љубави, поштовања и захвалности. Завршио је гимназију а потом и Правни факултет у Београду. У животу се највише бавио новинарским и публицистичким радом. У првим међуратним годинама био је међу најистакнутијим сарадницима радикалског листа „Самоуправа”. Основао је и уређивао „Смедеревски журнал” и „Реви”. Током двадесетих година био је дописник Одељења за штампу Министарства иностраних дела, на служби у Берну (1923–1926) и Берлину (1929). Државну службу наставио је као дописник Централног пресбироа из Скопља (1930–1935). За време боравка у Македонији покренуо је и уређивао утицајни лист „Вардар” (1932–1935). Упоредо са државном службом објављивао је текстове у бројним југословенским листовима и часописима, укључујући „Време”, „Српски књижевни гласник”, „Нову мисао”, „Јужни преглед” и многе друге.

Веома опширан и директан увид у политичке и животне ставове Милана Јовановића Стоимировића нуди његов предратни дневник, чији су одломци критички приређени и објављени 2000. године. Дневничке белешке настале у том периоду сведоче о пуној подршци новом политичком курсу земље, који је заузео Милан Стојадиновић. Преовлађују реалполитичке опсервације и коментари ситуације, како у земљи, тако и на међународном плану.

Милан Јовановић Стоимировић био је један од бројних припадника српске грађанске елите, које је суров историјски контекст тоталног рата на простору Србије (1941–1944) приморао да се опредељују између сарадње са комунистима и сарадње са окупатором. У тој деоби, која је највише погодила управо више слојеве грађанства и национално опредељено становништво. Он је, несумњиво, одабрао погрешну страну, али је степен његовог учешћа у рату и политичком животу окупиране Србије ипак био ограничен и дефинисан националистичким светоназорима, а не фашизмом, нацизмом, жељом за богаћењем или освајањем политичке власти. Он није учествовао у оружаним формацијама које су деловале под командом владе Милана Недића или директном командом окупатора, нити је сарађивао са полицијским и обавештајним органима у смислу потказивања или терећења припадника и симпатизера покрета отпора.