Вучје време – Цвијетин Миливојевић

Вучје време 2021–2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења нова је књига Цвијетина Миливојевића. Она представља пети део његове својеврсне хронике српске политичке сцене. Миливојевић о њој детаљно и систематично пише већ тридесет година. Према његовим речима, претходне четири књиге описују „прва три десетлећа обновљеног вишепартизма”, а ова, пета, „описује две године четврте деценије”.

Миливојевић је име књиге „позајмио” из говора Александра Вучића у којем је председник себе упоредио са непокорним вуком. Да ли је то заиста тако, непристрасан посматрач може да просуди читајући ове текстове. Они су врцави, иронични, стилски изузетни и погађају право у мету.

Цвијетин Миливојевић је један од ретких аналитичара који се не боји да јавно критикује власт, на телевизији и интернету, али који уме и да је похвали, чак и када то нико не очекује. Његова објективност, међутим, није тек прост математички пресек плусева и минуса. Миливојевић увек процесе посматра из перспективе слободе српског друштва и заштите националних интереса српског народа.

Из те перспективе, ствари не стоје добро, напротив. Јер, Вучје време је „глуво доба ноћи, таме и језе […] када људи, ушушкани, дубоким сном спавају, а напољу вукови коло воде.” Читајући Миливојевићеву књигу, чини се да је ово глуво доба заправо наша јава.

Фарсични избори, преговори који то нису, већ су предаја свега што је на Косову и Метохији остало у српској ингеренцији, кршење Устава од стране „најбољег студента Правног факултета” тема је ове књиге.

Чињеница да она обухвата свега две политичке године не треба да збуњује читаоца. Јер, 2021. и 2022. године десило се толико много судбоносних догађаја да би по значају могли да стану у читаву деценију. Кроз све те догађаје, као кроз маглу, српски народ водио је режим који је благонаклоност Запада плаћао деловима српског суверенитета. О томе, у бити, пише и говори Цвијетин Миливојевић.

О аутору књиге Вучје време

Цвијетин Миливојевић је рођен 25. септембра 1965. у Бијељини. Од 2000. је оснивач и директор агенције за односе с јавношћу „Прагма“. Дипломирао 1990. на Факултету политичких наука Универзитета у Београду (новинарски смер), где је, као стипендиста Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка Србије, похађао и последипломске студије (јавно мњење и масовне комуникације).

На Факултету политичких наука, 2001–2008, предавао, као наставник вештина, предмет Односи са јавношћу. Био је сарадник многих дневних новина, као колумниста или уредник. Добитних бројних новинарских награда.

Објављене књиге: Нулта 2020 тачка – тридесета зима вишестраначја (2021); Духовна колаборација (2020); Мостови и избори; политичко колумницирање у Србији 2009–2018 (2019); На прву лопту; политичко комуницирање у Србији 1990–2007 (2008); Новинар – Ваш пријатељ; приручник за успешне односе с медијима (прво основно издање, 1999. и друго проширено издање, 2003); Етика јавне речи у медијима и политици (група аутора, 2004); Глобално Потемкиново село – медијски рат од 1990–1995 (1996); Космет или Косова (коаутор, 1996); Година коју су појели скакавци (група аутора, 1997), Личности године – СРЈ ’93, ’94. и ’95 (група аутора, 1994, 1995, 1996)…
Био је сарадник и новинар „Студента“, „Става“, Омладинског програма Радио Сарајева, „Политике“, „Борбе“, „Наше борбе“, НИН-а, в. д. главног и одговорног уредника и заменик главног
и одговорног уредника „Блица“, одговорни уредник дневног листа „Демократија“… Био је колумниста дневних новина „Блиц“, „Глас јавности“, „Политика“, „Наше новине“, „Данас“.