Петар I – краљ Ослободиилац и његово доба (1903-1914) сматра се златним добом просперитета Србије. Био је једини уставотворни парламентарни монарх и демократа у правом смислу те речи. Његов пример може бити велико надахнуће и узор и у данашње време. Нарочито када се узме лична скромност која се граничила са аскетизмом. Његова изјава да би се, уколико српски народ тако одлучи, сагласио са укидањем монархије и успоставом републике. Изјава без преседана у српској историји и указује на аутентичност његове демократичности, пише у уводној речи књиге. Једини услов краља Петра да дође на српски престо те 1903. била је да га народ изабере.
Био је човек који је после скоро 45 година изгнанства дошао у своју земљу да је помири, после скоро читавог века најдуготрајнијег унутрашњег сукоба у земљи.
На том престолу, који је заузео и из мрака османског ропства уздигао његов деда вожд Карађорђе. У држави чију је администрацију, макар формално, успоставио у доба уставобранитеља његов отац Александар. Он је дошао као најстарији владар, са 59 година. За његове владавине 1903-1914. променило се 18 влада. Иако су данас многи докторати и каријере направљене уз тезу да Србија није имала перфектну парламентарну демократију. Треба да кажемо да у складу са светским стандардима оног времена, па и светским стандардима данашње демократије, ми никада такво демократско достигнуће, такву слободу и такав развој нисмо имали као у то време. Делимично је то била заслуга не само онога што је краљ Петар чинио као уставни владалац већ онога што није чинио а могао је. У доба Петра I, ми смо имали демократске изборе и тада се десило нешто што се после догодило тек 2000 године.
Крунисани председник
Током боравка у Грчкој дао је интервју за америчке новине у којем је рекао да је он нека врста крунисаног председника републике. Био је изузетно поносан на то. Себе је поредио још само са енглеским краљем Џорџом В. Сматрао је да су њих двојица савремени парламентарни владари у тадашњој Европи у којој су монархије биле доминантан облик државног уређења