Јуришни батаљони 1940-41 дају широј јавности целовиту о овим специјалним јединицама. На свеобухватан начин њен садржај води кроз свет „неконвенционалног” и „малог” рата, преко узора до практичних претходника ових јединица.
У освит новог рата и у Краљевини Југославији се, као и у другим земљама, осетила потреба за јединицама које би на фронту и у његовој позадини реализовале „специјалне задатке“. Узоре за њихово формирање војска је нашла у јуришним јединицима из Првог светског рата. Као и из времена „четничке акције“ у Старој Србији. Уочавајући значај ових јединица, Краљевина Југославија реаговала је брже него друге армије. У пролеће 1940. године приступило се њиховом формирању. Већ сама организација (у сваком Армији по један батаљон) показивала је да оне неће бити употребљене као целина. Већ по мањим групама, за „специјалне“ акције од којих се очекивало да реше тактичке задатке које класичне војне формације нису у стању.
Априла 1940. у саставу Југословенске војске организована је Четничка команда. Она је у јуну 1940. године названа Јуришна команда, да би априла 1941. поново добила свој ранији назив. Имала је штаб и шест батаљона. Ови батаљони били су намењени за диверзантске акције у позадини непријатељског фронта. Захваћена општим расулом Југословенске војске, и поред појединачних примера јунаштва, није имала значајнијег утицаја на исход рата.
Без обзира што Јуришни батаљони 1940-41 нису дали одлучујуће резултате у краткотрајном Априлском рату, биографски подаци старешина указују да се дух јуришних (четничких) јединица пренео на јединице ЈВуО и био инспирација и подстрек у њиховој борби, чиме су ове јединице оправдале сврху свог формирања.
Садржај књиге:
Предговор
Четовање
Српска четничка акција
Четнички одреди у Првом светском рату
Организација војних јединица спејалне намене у Кнежевини и Краљевини Србији
Четничка команда Југословенске војске
Униформа и опрема
Наоружање
Априлски рат
Наставак борбе после Априлског рата