Мисија Халијард је свеобухватна књига о спашавању савезничких пилота и авијатичара са територије окупиране Србије 1943–1944. године. Савезничка стратегија масовног бомбардовања градова током Другог светског рата једним делом захватила је и балканске земље, укључујући и Југославију и Србију.
Бруталност рата подразумевала је бројна разарања, што је била и судбина српских градова које је бомбардовала углавном америчка авијација. Све је било део опште савезничке стратегије, која је на домаћем терену додатно допуњавана појединачним захтевима четника и партизана за гађање тактичких циљева.
Један део савезничких авиона оборен је изнад подручја Југославије. У спасавању и евакуацији оборених авијатичара учествовала су оба покрета отпора – четници и партизани.
Најпознатија операција носила је назив „Халијард“, и изведена је у организацији Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО) – четника генерала Михаиловића и америчке обавештајне службе (ОСС), са центром у јужној Италији. Прва евакуација из Прањана организована је 10. августа 1944, која је уједно је и највеће појединачно спасавање америчких авијатичара током Другог светског рата.
Операција „Халијард“, у ужем смислу, везана је за импровизовани аеродром у селу Прањани код Горњег Милановца, на који су довођени сви авијатичари које је спасила ЈВуО на територији целе Србије, делом и источне Босне. Истраживање прати судбину преко 100 америчких авиона и њихових посада, од акција бомбардовања, преко њиховог обарања, потом спасавања авијатичара, и на крају евакуације, које су осим у Прањанима организоване у Коцељеви код Ваљева и Бољанићима код Добоја. Истраживање је усмерено и на евакуације које су у Србији организовале партизанске снаге.
Упоредо с акцијама бомбардовања српских градова и евакуације америчких авијатичара, приказује се и анализира окупациона, четничка и партизанска пропаганда, која је свакодневно покушавала да утиче и на промену понашања људи, и подстакне их на пожељно деловање. Поред тога рат, као и све друге конфликтне ситуације у друштву, узрокује спонтано ширење разних гласина, неистина, полуистина и дезинформација, које су заједно са ратном пропагандом повратно утицале на људе и доношење многих важних војнополитичких одлука.