Кад су живи завидели мртвима, Историје владара имамо. И летописе догађаја, и монографије великих људи, и студије знаменитих покрета. А да ли се може рећи да имамо и историју народа, оног његовог дела што га сачињавају мали свакидашњи људи — орачи и чобани, зидари, занатлије, горосече, кириџије, најамни работници, немоћни старци и недоучена младеж? Такву у нас, а и другде на страни, ја не видим. Време њеног писања још је пред нама, њега тек ваља стићи. Дође ли тај час, вешт писац наћи ће података, не увек довољно али свагда добрих и несумњивих. Њих су нам оставили баш такви мали људи — сироти наши писци и записивачи, најчешће безимени, бележећи их успут, вршећи неки други посао.
Кад су живи завидели мртвима – Милорад Панић Суреп
990,00RSD (са ПДВ)
Кад су живи завидели мртвима, ово је збирка историјских извора из средњег века. Најчешће су у питању натписи и дописани делови на страницама црквених књига, или су неки од бројних пописа становништва тог времена. Ова књига не говори о животу наших владара, о току знаменитих битки и нашим народним јунацима из периода турске владавине. Не, она говори о животу обичног народа, раје, о патњама кроз које су пролазили људи, великим наметима, гладним годинама, губитку земље, бројним епидемијама куге, као и убијањима по казни или из забаве. У фокусу је обичан човек у српским земљама средњег века и баш зато се ова књига разликује од осталих.
Б5 формат, меки повез, 159 страна
Нема на залихама