Писма из Донбаса настала су јулу 2016. године, током Прилепинових хуманитарних акција у тој области Украјине са већинским руским становништвом које се, после доношења закона о укидању руског језика, опире насилном одузимању свог националног идентитета. Ова књига сведочи истину о актуелним дешавањима са лица места, писана „на точковима“ док је аутор својим возилом крстарио и лично уручивао помоћ на конкретне адресе угрожених лица, али и са врућих тачака. По Прилепиновим речима, текст није чак ни публицистички већ је углавном дневник човека који само гледа, слуша и записује речи људи који су своју судбину везали за Донбас.
Из књиге
„Сви типови личности за које сам мислио да их више не постоје, страствени, харизматични, пожртвовани, Руси Достојевског — одједном су оживели. Ето, то су момци и људи које сам тамо, у Донбасу, виђао у огромном броју… за мене је то била срећа. Гришке Мелехови и ликови из Слова о полку Игорову нису нестали у Русији — и те каква срећа. Апсолутно тако то схватам — врло узвишено и без имало устручавања, одједном сам видео: ево, то је Рус, он постоји, он је на снази.“ У садашњем стадијуму сви ти борци су аполитични, као што је сваки Рус био уочи буне, устанка или рата. „…А ето, то фамозно осећање, које најновији научници поричу, осећање Отаџбине, осећај саборности, осећај да у теби живи руски психотип и генотип – безусловно постоји, и људи у трену схватају: ово је мој крвоток, моја земља, мој осећај крви, овде се топим од милине и за то сносим непосредну одговорност. И одједном муњевито избија бес: ко сме да укида моје право да говорим матерњим језиком? Зато што језик — није скуп речи, то је скуп кодова који те повезује са прошлошћу и будућношћу. То је твој лични кључ за твоју душу, растворену у твом народу.“
О аутору
Захар Прилепин је руски писац, ветеран рата у Чеченији и члан Национал-бољшевичке партије. Аутор је култних руских романа на почетку 21. века, попуст Сањке или Обитељи. Његове колумне на друштвеним мрежама и у руским медијима непогрешиво тачно погађају све проблеме са којима се данашња Русија суочава. Најпревођенији је руски писац у последњој деценији. Добио је више од 20 награда, а књиге су му преведене на 25 језика.
Уз Прилепина се везују придеви провокативан, контроверзан, борбен, другачији, а за многе је откриће руске књижевности 21. века, реалиста, метафизичар, савремени класик, велики писац. Поједини критичари кажу и да је „песник у свим својим књигама прича и у свим својим романима”. Сам Прилепин истиче да када пише не обазире се на трендове у књижевности, следи своје „унутрашње задатке“, а да ли ће написати роман или збирку приповедака дешава се само од себе и увек настоји да све што пише личи на песму.
Садржај књиге Писма из Донбаса
Писмо прво – Моторола код куће, 5
Писмо друго – Ана, 33
Писмо треће – Тајмураз, 68
Писмо четврто – На вези је Украјина, 103
Писмо пето – Ирина, 120
Писмо шесто – Јаки људи, слаби људи, 146
Писмо седмо – Не скрећући поглед, 157
Писмо осмо – Ћале, 179