Кога и како је представљала Југославија на Конференцији мира 1919–1920? У питању је „сложена, садржајна и важна историографска тема. Она ставља историчара пред низ разноврсних задатака и тешкоћа. Та тема не садржи само питања о којима је тада Конференција мира доносила одлуке, каква су правно признање Краљевине СХС као учеснице мировних преговора, границе, репарације и сл. Она садржи, може се рећи, читаву историјску ситуацију момента. Због тога она тражи детаљно испитивање појава, односа, догађаја и поступака појединих људи у високим политичким телима југословенске државе, те испитивање међусобних односа тих тела.
Са овим се нераздвојно преплело питање: шта је у том моменту држава која се назива Краљевином СХС? Шта је она идеолошки, друштвено, економски и национално? А ово питање тражи развијен и садржајан историографски одговор. Најзад, југословенско питање на мировној конференцији било је само један тренутак историје. Било је најчвршће повезано – поред све своје „аутономности“ – са временом које је претходило и са временом које је долазило; било је последица одређеног историјског тока и он је себе уградио у будући историјски ток.
Због свега овога свестрана обрада наведене теме тражи више посебних студија о питањима тек створене југословенске државе. Питањима која и припадају и која не припадају ужем кругу питања са Конференције мира. Тако су неопходне студије о национализмима југословенских народа, о југословенској идеји, о југословенском покрету у целини, о југословенским народима у Првом светском рату, о Краљевини СХС у првој години њеног постојања. О Француској и југословенском проблему на Конференцији мира, о Енглеској и југословенском проблему, итд. Исто тако је неопходан и један студиозан преглед спољне политике Југославије између два светска рата. Међутим, на располагању до сада стоји тек неколико студија ужих питања него што су она наведена, и нешто више истраживачких чланака. Иако су сви ти радови драгоцени, они нису довољни да би се имала сигурна основа за приступање обради једне овако сложене теме.“