Непрежањени Душан Т. Батаковић у књизи Србија и Балкан oбрaдиo je односе Србије и суседних балканских земаља у периоду Првог светског рата, а посебно се позабавио и Солунским процесом.
Из књиге: Почетком 1914. године, међутим, уз сва узмицања и компромисе, престиж Србије на Балкану био је на врхунцу: српска краљевина у Подунављу и даље се опорављала од победничких, али и исцрпљујућих балканских ратова 1912–1913. год. Неочекиване победе над османским трупама у Старој Србији код Куманова (Косовски вилајет) и код Прилепа и Битоља (Битољски вилајет) крајем 1912. године, учиниле су Србију новом регионалном силом: њена територија била је готово удвостручена – од 48.500 до 87.500 км2 – а њено предратно становништво од око три милиона увећано је за око 1.290.000 нових становника. […]
Престиж Србије после спектакуларних победа у оба балканска рата, снажно је одјекнуо у југословенским провинцијама Двојне Монархије, посебно код Срба у Босни, Херцеговини, Далмацији и Хрватској-Славонији, као и код либералне и југословенски оријентисане хрватске омладине. Услед све већег значаја југословенског покрета у јужнословенским покрајинама Аустро-Угарске, са Србијом која се наметала као природни Пијемонт Јужних Словена, влада у Бечу почела је да планира будући рат против Србије већ 1907. године. Средином 1908. године био је осмишљен војни план који је подразумевао потпуно разбијање Србије и поделу њених територија између Бугарске и Аустро-Угарске.“
Садржај књиге Србија и Балкан
- Србија 1914–1918: изазови, искушења, исходи
- Млада Босна и Црна рука
- Србија и Албанија у Првом светском рату
- Србија и Грчка у Првом светском рату
- Србија и Бугарска 1914. године
- Бугарска зверства у Србији 1915–1918. године
- Солунски процес 1917.
- Србија на Солунском фронту