Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе (1985–1995) – Јелена Јурјевна Гускова

Спољна политика Русије деведесетих година непрестана је тема у српским расправама. Према речима ауторке, Јелене Гускове, ова књига је настала као одговор на српско питање: зашто нам Русија није помогла:

– Одлучила сам да као историчар и сведок тих догађаја напишем књигу. Ми смо се налазили у врло тешкој ситуацији – као што се распадала Југославија, распадао се и Совјетски Савез. Проучила сам све доступне документе да бих расветлила улоге Горбачова, Јељцина и сазнала како је Андреј Козирјев водио све време антируску и антисрпску политику и зашто је уместо да штити интересе Русије, био наш министар туђе спољне политике.

Ауторка, која је годинама професионално ангажована на истраживању балканских ратова и криза, истиче невероватну чињеницу о тадашњем министру спољних послова РФ:

– Козирјев је обожавао Америку. Пре доласка на Балкан увек је звао Вашингтон да пита шта да каже Београду, Сарајеву, Загребу или Љубљани, а по повратку обавезно је подносио извештај Белој кући. Његови главни промашаји су стратешке природе. Није прозрео циљеве Запада усмерене према политичком,војнотехничком и економском слабљењу Русије и Југославије, те лишавању Русије њених природних савезника.

Из књиге Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе

Политика СССР-а током последњих годинама постојања, а потом и нове Русије, према Југославији која се распадала, била је сложена и двосмислена. У књизи се на основу објављених докумената и југословенске и руске архивске грађе разматрају фазе у развоју спољне политике Совјетског Савеза и Русије према Балкану од 1985. до 1995. године, у време владавине Михаила Горбачова и Бориса Јељцина, кад се на месту министра спољних послова налазио Андреј Козирјев, као и фактори који су утицали на њено обликовање.

Руска дипломатија на Балкану током свих година кризе одликовала се недоследношћу, несавесношћу, немарношћу која се граничи с криминалом. Час нисмо желели да сарађујемо с Милошевићем и условљавали смо своје учешће у решавању југословенске кризе сменом режима (…) час смо га волели до те мере да смо преговарали само с Београдом. Ставили смо свој потпис на све резолуције Савета безбедности о пооштравању санкција, а уверавали смо руководство Југославије да улажемо мукотрпне напоре да оне буду укинуте (…)

Наступили смо као гарант Дејтонског мировног споразума, а бацили смо Босну на милост и немилост представницима НАТО-а; жалили смо се на фашистичке методе (…) према српском становништву у Хрватској и уручили Фрањи Туђману Орден маршала Жукова.

И коначно, касније, током 1999. године, осудили смо агресију НАТО-а на Југославију, али не само да нисмо помогли већ смо на најгрубљи могући начин преко Черномирдина натерали ту земљу да прихвати најгоре могуће услове капитулације.

Садржај књиге

Предговор

Део I (1985–1991)

Глава 1.

• Мало историје. Историјска традиција у условима политичког прагматизма
• Је ли Русија помагала или није?
• Успони и падови у односима у периоду социјализма

Глава 2.

• „Горбачовљева доктрина”: одустајање од контроле и командовања над социјалистичким земљама
• Импровизација у импровизацији
• Југославија. Свеобухватна криза
• Односи између Југославије и СССР-а: велике наде
• „Биће врло занимљиво да упознамо једни друге”
• Треба „избећи југословенско ’искуство’”

Глава 3.

• Пријатељство у условима кризе. Последње године Социјалистичких федерација
• Слабљење државности СФРЈ и СССР-а
• Спољна политика и њен југословенски правац
• Словенија и Хрватска на путу ка независности и позиција СССР-а
• Балканско ривалство
• Промене у Министарству спољних послова
• СССР се залаже за јединствену Југославију
• Помирити Србију и Хрватску

Део II (1992–1995)

Глава 4.

• Година 1992. Без националне идеје
• Наш министар њихових спољних послова
• Важно је ко је за кормилом
• Од детанта до савезништва
• „Санкције нису казна већ подршка разумним снагама”
• „Срби разумеју само језик силе”
• Народ Русије је против
• Врховни савет. Посвећеност југословенском проблему
• Тактика у одсуству стратегије
• Медији, научници, јавно мњење

Глава 5.

• Година 1993. Од пасивног посматрања до умерене активности…
• „Елемент притиска”
• „Русије неће ући у сукоб с међународном заједницом због Босне”
• Рат у Хрватској и позиција Москве
• Уплитање Врховног савета
• Хуманитарна помоћ
• Руски миротворци. Зона одговорности

Глава 6.

• Година 1994. Штап и шаргарепа. Борба иницијативама
• Миротворство НАТО-а
• Фебруарска криза у Босни и Херцеговини и победа руске дипломатије
• Успех ултиматума НАТО-а и емоционална преоптерећеност Виталија Чуркина
• Тузла: „Верујемо у непристрасност Руса”
• Изградити нове односе с НАТО-ом
• Како измирити муслимане и Хрвате?
• У знаку Контакт групе
• Државна дума се залаже за адекватне акције Министарства спољних послова
• Москва и хрватско-српски дијалог
• Руски миротворци и интриге ОУН
• Хуманитарна помоћ

Глава 7.

• Година 1995. Русија и партнерство међу светским цивилизацијама
• НАТО као учесник у решавању југословенске кризе
• Москва се противи решавању проблема силом
• Припреман је тајни сусрет Туђмана и Милошевића у Москви
• Операција „Маркале – 2” није прошла глатко због руског официра
• Русија и операције „Бљесак” и „Олуја” у Хрватској
• Тема Југославије у руском Парламенту
• Уочи Дејтона. Бомбардовати, па преговарати
• Дејтон и Русија
• Министрова оставка

Закључак

Списак скраћеница

Резиме

Регистри

Именски регистар

Географски регистар