Београдски равногорци, монографија је која је посвећена једној недовољно истраженој теми у домаћој историографији- деловању покрета отпора у урбаним условима једне окупиране престонице. Аутор се не задржава само на историографској реконструкцији праваца деловања већ настоји да проникне у сложени механизам „урбане гериле“.
Анализирана је организациона структура, методологија рада, указано на кадровски и материјални потенцијал Равногорског покрета у Београду током Другог светског рата. Вршење обавештајне службе, ширење илегалне пропаганде, сакупљање материјалних средстава, извођење саботажа и атентати истакнути су као најважнији облици отпора који су вршили београдски равногорци.
Посебну вредност чини настојање да се ослањањем на релевантну литературу англосаксонског говорног подручја читаоцима обезбеди и компаративна димензија ове теме у оквирима деловања других покрета отпора у окупираној Европи. Публикација је обогаћена графиконима, табелама и аутентичним фотографијама.