Русија 1917: пропаст царства – Олег Ајрапетов

Русија 1917: пропаст царства је књига једног од водећих савремених руских историчара о пропасти старе државе. Ајрапетов детаљно реконструише све догађаје у години која је преломила судбину руског и многих других народа у 20. веку. У књизи су детаљно обрађена струјања у свим друштвеним слојевима. Читалац сазнаје појединости о политичког опозицији, стању у армији, хапшењима социјалиста и духовима у народу.

Постепено, али поуздано, Ајрапетов показује како се ратно стање претварало у нерешиву унутрашњу кризу. Железница, фабрике, снабдевање храном – све службе биле су на ивици пре него што је царско самодржавље сишло са историјске сцене.

Аутор о књизи

У изјави за Спутњик Ајрапетов, професор на московском Универзитету „Ломоносов“ и аутор низа монографија о спољној политици и војној историји Руске империје, каже да је, иако је већ доста тога написано и о Октобарској, и о Фебруарској револуцији, као историчар желео да још једном сагледа те догађаје и, уз коришћење нових извора, примени систематичнији приступ.

То се нарочито односи на анализу онога што се дешавало на фронту, као и на анализу Фебруарске револуције која је, сматра, била најмање систематизована и у совјетској, и у савременој историографији.

„У центру пажње је свакако прича из Русије, али је веома много простора дато и Балкану“, каже. На питање какве је последице Октобарска револуција имала за Балкан, посебно за Србију, Ајрапетов оцењује да је крах царске Русије за Србију у почетку имао изузетно тешке последице.

„После голготе српске армије, оног што је од ње остало а што се нашло се на Солунском фронту, у периоду између лета-јесени 1917. и лета 1918. године, перспективе завршетка Првог светског рата у корист немачко-аустријског блока биле су веома високе. То би значило катастрофу за Србију, за Србе као народ, и за Србију као државу“, наводи историчар. Међутим, наставља наш саговорник, ускоро је дошло до победе савезника и све се наизглед смирило, тако да се може закључити да је за Србију руска револуција имала само краткорочно тешке последице.

„Ако ћемо да гледамо дугорочно, 20. век је био век Октобарске револуције. Године од 1917. до 1991. године прошле су пре свега у знаку јачања утицаја и идеје 1917. године. За Србију се то манифестовало у формирању нове, социјалистичке Југославије која је — било да је била у добрим или лошим односима са Совјетским Савезом — могла да постоји само дотле док је постојао Совјетски Савез. У ствари, са пропашћу Совјетског Савеза престала је да постоји и Југославија. Уопште говорећи, испоставило се да је судбина српског народа нераскидиво повезана с тим догађајем”, примећује Ајрапетов.

Превод на српски

У оквиру вишегодишње сарадње Центра за руске и источноевропске студије „М. Јовановић“ Филозофског факултета Универзитета у Београду и Московског државног универзитета М. В. Ломоносов настао је превод најновије књиге др Олега Ајрапетова, водећег руског стручњака за Први светски рат и историју спољне политике Руске империје. О. Ајрапетов већ је познат српском читаоцу по својој књизи која је анализирала процес распада и деградације војне и економске елите царске Русије током Првог светског рата.

У својим радовима О. Ајрапетов даје објективну и ослобођену идеолошке љуштуре слику прошлости у којој је врсна реконструкција догађаја ослоњена на дубоко познавање литературе и извора допуњена је вишеслојним анализама узајамне повезаности различитих фактора међународне и руске прошлости.

Садржај књиге Русија 1917

• Увод
• Влада и Дума почетком 1917. године
• Покушај владе да преузме иницијативу
• Хапшење Радничке групе ЦВИК-а
• Контакти опозиције са савезницима
• Политичко сондирање током међусавезничких контаката
• Опозиција и армијска команда
• Гарнизон Петрограда. Стање у престоници
• Главни штаб, железница, јасни знаци кризе
• Немири у престоници
• Нереди прерастају у револуцију
• Главни штаб и револуција
• Армија, опозиција и револуција
• Императоров воз у покрету. Борба око њих
• У престоници се формира нова власт
• Псков, абдикација
• Након абдикације, први дани
• Формирање нове власти
• Армија у новим условима
• Одзив на истоку
• Привремена влада, њени пријатељи и непријатељи
• Борба за тачке ослонца у земљи – чисте и кокетирања
• Општа демократизација
• Прва криза
• Нови курс нове владе
• Лакрдијаш власти у армији
• На путу ка кризи
• Криза на фронту
• Криза у главном граду
• Катастрофа на Југозападном фронту
• Покушаји излечења. Несугласице
• Московско саветовање
• Рига
• Неуспешан покушај удара генерала Корнилова; проглашење републике
• Република и њене нове власти
• Распад армије се наставља
• Планови и поступци „победника”
• Монзунд. Распад флоте и армије
• Уочи Октобра
• После Октобра 1917. године. Пропаст армије
• Уместо закључка