Континенталне геополитике је књига која опомиње – у време када је написана, нико није озбиљно схватио њену основну поруку. А она је била да је задатак геополитичара да покуша „да разуме и докучи вољу и стање двеју страна. Једна од особености геополитичке анализе јесте њен територијализовани аспект. Актери нису апстрактни, постоје у простору, њихова се ривалства могу уцртати на карти, њихове особине упоредити.
Доминантне области које Авијуцки анализира су геополитика Русије, Европе и Блиског Истока. Занимљиве су, разумљиво, и геополитика Америке и Далеког Истрока, али су за српског читаоца поглавља о Русији и Балкану изузетно драгоцена.
Оно што Континенталне геополитике одваја од класичних геополитичких студија јесте слух аутора за историју и културу. Другим речима, онолико колико је геополитика детерминисана географијом, толико се аутор труди да укаже на важност религије и националног идентитета.
Авијуцки у овом делу анализира идентитете и разноликости Европе, динамику европске изградње, Европу као трговинску силу, као и две периферије Европе: Русију и Балкан. Такође, ова књига садржи и посебна поглавља посвећена Средњем истоку и Африци, афричкој геполитици, сукобима на Средњем истоку, геоисторији америчких народа, Латинској Америци као попришту ривалстава, Азији, Индији и индијском парадоксу, геополитици источне Азије. Ево дела које мапу света чита другачије, на нов начин, студиозно и вишеслојно, кроз геополитичка тумачења.“
Геополитика има огромну предност у односу на друге науке, тврди аутор ове студије, јер обједињује читав корпус знања повезан са историјом, географијом, лингвистиком, економијом, а све у служби објашњења главних питања у међународним односима. Своју тврдњу Авијуцки илуструје бројним примерима, почев од првог ривалства, познатог под именом „Велика игра“ (Греат Гаме), које сеже у шездесете године XIX века, а одигравало се између Русије и Британије у Азији, па све до савремених дешавања, дајући приказе „европских идентитета“ и објашњавајући нам на која питања може да нам одговори геополитика.