Русија и Европа – Николај Данилевски

Русија и Европа Николаја Данилевског утицала је на многе генерације Руса и Европљана и из корена променила начин на који Руси доживљавају Запад. За разлику од идеолошких бајки о уједињеној Европи, богатој различитостима, Данилевски, поучен историјским искуством, између Русије и Европе види вековни, непремостиви сукоб.

Николај Јаковљевич Данилевски (1822-1885), био је руски ботаничар и природњак, али је данас најпознатији по својој књизи Русија и Европа, у којој разрађује, између осталог, и оригиналну теорију историјског циклизма. Ова књига је штампана 1871. године у скромном тиражу, али за живота Данилевског, ни тај скромни тираж није распродат. И поред тога, даља историја ове књиге је историја њеног периодичног оспоравања и у Русији и на Западу, да би потом, периоде оспоравања смењивали периоди заборава.

Док је на Западу нападан као „тоталитарни мислилац“ који „није био претходник Шпенглера и Тојнбија, већ Лењина и Стаљина“, дотле је у Лењиновом и Стаљиновом Совјетском Савезу он спомињан само као представник прокажене „реакционарне мисли“. Ипак, један велики човек се дивио Данилевском – Достојевски. У писму Николају Страхову, Достојевски каже: „Књига Данилевског постаје све важнија и капиталнија. Та то је будућа стона књига свих Руса за дуго… Она се до те мере подудара с мојим сопственим закључцима и убеђењима, да сам на неким страницама запрепашћен сличношћу закључака“.

Зашто је Русија и Европа важно дело?

За разлику од историчара цивилизације, који су свет посматрали из европске перспективе, Данилевски је у свом делу понудио нешто друго. Он је човечанство схватао, много пре Семјуела Хантингтона, као скупину културно-историјских типова који су конкурентни и налазе се у сукобу. Сваки од тих типова има своје вредности, специфичности, историју и мане, али између њих ретко може постојати хармонија.

Као два културно-историјска типа који су најближе упућени географски једни на друге, а истовремено у сукобу, Данилевски наводи романо-германски наспрам словенског културно-историјског типа. Због тога Данилевски није само дао теоријску основну идеологији словенофилства већ је за дуги низ деценија и велики број мислилаца након њега поставио основе особене руске геополитичке мисли која је инсистирала на посебности Русије у односу на Западну Европу.

Због тога није ни чудно што је у временима сукоба и промена светског поретка, као након Руске револуције и уочи ње, те након пада Берлинског зида или почетка рата у Украјини 2014. године, дело Данилевског поново читано, тумачено и превођено.

Цитати из књиге

„Ствар је у томе да нас Европа не признаје за своје. Она у Русији и, уопште, у Словенима види нешто што јој је потпуно туђе, а у исто време нешто такво што јој не може послужити као прости материјал из кога би могла извлачити користи, као што извлачи из Кине, Индије, Африке, већег дела Америке итд.“

„Европа је непријатељски настројена према нама, и то није пука случајност, него суштинска ствар. То значи да Европа за нас не представља опасност само онда када ратује сама против себе…“