Руски крст – Зоран Шапоњић

Руски крст је књига о путовању пространим и недокучивим пределима Русије. Писац путешествија, Зоран Шапоњић, веома је даровит новинара. Али, ово нису новинарске репортаже, него аутентични путописи, надахнути, зрели, са таласима литерарних опсервација и записа. Нису разгледнице из Русије, него колоритне фреске њених градова и предела, људи и збивања.

Свуда где стиже, а то су бројна места, хиљадама километара удаљена једна од других, Шапоњић и пером и срцем отвара њихова врата и уводи нас у један делимично наслућиван свет, али никада довољно спознат, упознат, раскриљен. Он то чини са опипљивим чињеницама, али и топлином срца, затрчаног заноса, збуњене љубави, истраживачке страсти.

Емир Кустурица о књизи

Као што је у поговору овој књизи рекао славни режисер Емир Кустурица, Шапоњићеви путописи су рањиви као што је и његова природа, ријечи биране сваки пут, као што Андрић написа „тежином властитог тијела”:

– Драго ми је што пишем ове редове које прилажем уз штампање његове књиге путописа из Русије гдје се споменути таленат и језик преплићу у ритму путовања и откривања руског карактера скривеног у духовном пејсажу наше братске земље.

Милан Ружић о књизи Руски крст

На крилима своје наупитне љубави према Русији, коју овај који говори апсолутно дели са Зораном Шапоњићем, он надлеће скоро читаву Русију, ако не физички, онда својим писањем и показује нам на који смо то начин ми Срби повезани са једном империјом и због чега се међусобно називамо браћом.

Оно што аутор осећа ходајући Кримом, или Москвом, Јарослављем, Костромом, Рибинском, Переслављем, пловећи Бајкалом, јездећи степама Кадиљне, обијајући ноге по Архангелску, смрзавајући се у Сибиру, мувајући се по Севмашу и Северодвинску у који приступ није био дозвољен многим његовим претходницима, па чак ни председницима, јесте на граници између реалности, бајке коју сам ствара у својој глави и реалне бајке коју Русија нуди својим бескрајем територије и душе. (Са промоције књиге Руски крст, Андрићград, јул 2019)