Један од највећих древних историчара, Тукидид (око 460. пне. – око 400 п. Н. Е.) забележио је скоро 30 година рата и напетости између Атине и Спарте. Његов Пелопонески рат поставио је стандард за обим, концизност и тачност што га чини дефинисањем текста историјског жанра. За разлику од његовог скоро савременог Херодота (аутора друге велике древне грчке историје), Тукидидова тема је била његово време. Ослањао се на сведочење очевидаца и своја искуства као генерал током рата. Иако конкретна у детаљима, питања на која је обратио била су безвременска: Шта тера нације да ратују? Како политика може уздићи или затровати друштво? Која је мера великог вође или велике демократије?
Пелопонески рат је без сваке сумње био највећи рат Класичне Грчке и онај који је судбоносно ослабио његове учеснике. Тај рат се често сматра догађајем који је означио крај Класичне Грчке, чије је слабљење довело до пропада града-државе и отворила пут за потоњу доминацију хеленског света у 4. веку п. н. е. од стране Тебе, али углавном од стране Македоније.
Тукидид се сматра творцем политичке и научно-критичке историографије, због тога што је далеко превазишао своје претходнике интензивним удубљивањем у страсти и у међухеленске социјалне, економске и војне односе, као и тежњом да чињенице прикаже у њиховој пуној природности ослобађајући их притом од свега што није у вези са њима.