Дневник ратног хирурга – Миодраг Лазић

Књига, Дневник ратног хирурга је сигурно једна од најаутентичнијих докумената и сведочења о грађанском рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Поготову сведочења која су се дешавала на сарајевском ратишту. Болница у којој је радио др Лазић, као ратни хирург била је смештена у насељу Блажуј у фабрици жица код Илиџе. На неки начин је показала праву природу тог рата. Доктор Лазић и петнаестак лекара, медицинских сестара, помоћног и техничког особља које помиње у књизи урадили су преко 3500 најтежих операција. Спасили су огроман број живота. На неки начин тиме је др Миодраг Лазић оставио себи трајни споменик у српском народу. Овај дневник је потврда његове дубоке оданости српском народу и свако ко га буде читао упознаће не само природу тог грађанског рата. Страдање срског народа за слободу него ће и разоткрити праву природу др Лазића, као једног од исконских патриота и родољуба српског народа.

Дневник ратног хирурга

Дневник о својим искуствима ратног хирурга добровољца је активно почео да пише 1992. У њега је унео и сећања из 1991. године. Његов дјело је штампала Српска новинска агенција СРНА из Српског Сарајева 1996. године. Дело је добило прву награду на Међународном сајму књига „Иницијал“ у Нишу. О доктору Лазићу снимљен је документарни филм „Дневник једног хирурга”, чији је аутор Синиша Грабежа, а продукцију је радила Телевизија Републике Српске.

Биографија

Рођен је 1955. у Земуну где је завршио основну школу. Његов отац Драгић Лазић, који је био официр ЈНА, добија прекоманду за Ниш. Породица његовог оца је пореклом из села Придјел Доњи. У Нишу је завршио гимназију и студије медицине. Хирургију је специјализовао на Војно медицинској академији у Београду у својој тридесетој години. Након специјализације је годину дана радио у Војној болници у Нишу. Након тога се запошљава на Хируршку клинику Клиничког центра у Нишу. У периоду од 1991. до 1996. је радио као ратни хирург добровољац.

Након што се из Српског Сарајева у фебруару 1996. вратио у Ниш, Миодраг Лазић је наставио да ради у Клиничком центру у Нишу. Постао је начелник Торакалне хирургије са трауматологијом и начелник Одјељења ургентне хируршке јединице Клиничког центра у Нишу. Био је српски примаријус, хирург и књижевник.Био је годину дана ратни хирург добровољац у Републици Српској Крајини (јун 1991 — јул 1992) и Републици Српској (сеп. 1992 — феб. 1996), за шта га је Патријарх српски Павле одликовао орденом Светог Саве.