Јаничарове успомене или турска хроника,
Живот je био веома штедар према Константину Михаиловићу, Србину из Островице, и пружио му могућност, не увек пријатну, да окуси многе беде и искушења, да прође кроз многе мене, да осети многе животне крајности, да доживи што је мало ко могао доживети, сем ваљда богатства и достојанстава, а можда се поткрај живота бар унеколико и тога окрзнуо, тако да би се мало који књижевник у светској књижевности могао похвалити да је у томе погледу био богатији од овог нашег земљака.
Од Константина Михаиловића је остало само једно дело. И баш као што је он имао разноврстан и богат живот, као што је он мењао господаре и земље, а ипак остао бecкућник и луталица, тако је некако и његово дело наставило авантуристички живот свога ствараоца. Јер је и живот овога дела сличан истинској авантури каквога бескућника и луталице.
Ово је, дакле, прича о једном нашем човеку, који се родио некако у време „кад Јерина Смедерево гради“, поданику и ратнику деспота Ђурђа Бранковића, којим се живот силно поиграо, па је после био поданик и јаничар славног султана Мехмеда II Освајача, онда заробљеник угарског краља Матије Корвина, па извесно време можда поданик чешког краља Јиржија Пођебрадског, да најзад заврши живот као становник Пољске.
Значајно дело остало је као веома важан историјски извор, јер у читавој литератури о турском питању, која је цветала током XVI и XVII века, заузима једно од почасних места.