Све што нисте знали о нацизму и СС дивизији можете наћу у књизи Владимира Баровића, Хитлерови одреди смрти.
Други светски рат остаће упамћен по до тада незабележеном разарању и масовном истребљивању готово целих нација. У том ковитлацу хаоса постојале су многобројне организације, формације и структуре, специфичне за тоталитарне државе, које су спроводиле политику уништавања. Посебно интригантна и историјски занимљива је делатност SS-a (Schutz-Staffeln) – Заштитних одреда. Чији су припадници били елита националсоцијализма, познати као Црни корпус (Schwarzes Corps). Одабрани по расним критеријумима, ови добровољци у црним униформама имали су задатак да спроведу у дело претходно конципиране идеје вође – Адолфа Хитлера. Идеологија нациста је тражила одважне, беспоговорно послушне и до крајњих граница одане извршиоце националсоцијалистичке расне идеологије. Нацистичка држава тежила је тоталитарним средствима. Она су укључивала „решење јеврејског питања“ и освајање „животног простора“ (Lebensraum) на истоку.
То су били синоними за пројекат убијања, истребљења и геноцида који је требало спроводити над „подљудима”. Посебан задатак да Хитлерове замисли изврши и спроведе у дело, добио је Хајнрих Химлер (Heinrich Himmler). Човек који ће у светску историју ући као највећи технократа смрти, хладнокрвни командант масовног злочина и тамничар милиона. Химлер је располагао директном одлуком да ли ће и колико дуго живети, читави народи у земљама окупиране Европе. Неограничена власт којом је Химлер располагао потицала је од огромног Хитлеровог поверења. Према „верном Хајнију“, како га је вођа звао од миља, у интимном кругу. Најважнија питања о националсоцијализму која се након скоро једног века намећу, углавном су разматрана и промишљана од стране историчара, политичара, државника, мемоариста, војних команданата, заробљеника, затвореника, новинара и књижевника. Са наше историјске дистанце, која је сасвим довољна за рационално сагледавање проблема, чини се да се нека питања поново постављају.