Ова тема носи назив по аутобиографском и филозофском сведочењу чувеног немачког мислиоца Карла Левита. Његова књига „Мој живот у Немачкој пре и после 1933.“ пружа аутентичан приказ ове прекретнице, где је укидање слобода преко ноћи погодило све интелектуалце и обичне грађане.
О аутору
Немачки филозоф Карл Левит је био студент Мартина Хајдегера, Едмунда Хусерла и Рудолфa Бултманa. Као Јеврејину му је „Аријевским параграфом“ забрањена свака даља академска каријера у Немачкој, те је 1934. отпуштен са свог наставничког места на Универзитету у Марбургу. Тада одлази у присилни егзил у Италију, затим у Јапан од 1936. до 1940. године, па у САД.
О књизи
Његови мемоари су живописно сведочанство интелектуалног живота Немачке до 1940. године. Посебно јасно показују да су интелектуалци у Немачкој били или пријемчиви националсоцијализму или су, својом пасивношћу или потпуним потцењивањем нацистичког покрета, олакшали његов успон.
Овај изузетно поучан опис стања немачког интелектуалног живота током две значајне деценије је и јединствено сведочанство о неуспеху немачке интелигенције у Трећем рајху. Стога читалац мора стално да се подсећа да је Карл Левит је ово написао 1940. године!
Читање књиге је и узнемирујуће и обогаћујуће. Више од било ког апстрактног описа опортунистичке промене става међу водећим личностима немачких универзитета, које су једногласно прихватиле Фиреров принцип, како га је Хајдегер артикулисао у свом инаугурационом говору. Посебно је узнемирујуће јер се тиче такозване „интелектуалне елите“ која је тако ниско пала.
Левитов приказ је заснован на сопственим искуствима и његовом дубоком, филозофском размишљању о ситуацији свог времена. Упркос свим својим несумњивим разочарањима, а свакако и презиру, Левит увек тежи уравнотеженом суду који не скрива позитивне аспекте. То постаје посебно јасно у изузетно сложеном испитивању његовог односа са Мартином Хајдегером. Не само да су делови о Хајдегеровом ставу током нацистичког преузимања власти, у вези са његовим филозофским начелима, веома читљиви, већ је цела књига написана живописним језиком и нуди дубок увид у то како професорска титула не пружа заштиту од политичке лудости и моралног изопачења.


