Петер Хандке и правда за Србију је књига аустријског историчара Курта Грича из 2009. године. Нобеловац Петер Хандке бавио се бившом Југославијом у више својих прозних дела, али ниједно од њих није наишло на тако бурне реакције као Зимско путовање на реке Дунав, Саву, Мораву и Дрину или Правда за Србију.
У овом невеликом спису објављеном почетком 1996, Хандке преноси путописне импресије са боравка у Србији претходне године и подиже глас против једностраног извештавања западних медија о ратним сукобима током распада Југославије. Отворено антисрпски сентименти који су провејавали у становишту већине западноевропских листова, као и многих јавних делатника, водили су, по мишљењу аустријског писца, ка криминализацији читавог народа без било каквог покушаја разумевања српске позиције у датом историјском тренутку.
Курт Грич анализира ову дебату, која се у његовој земљи и другим земљама повела одмах након појаве најинтригантније Хандкеове публикације о Југославији. У расправама вођеним на листовима аустријских, немачких и швајцарских листова учествовали су осим новинара и Хандкеове колеге писци и остали интелектуалци. Оцене саме књижевне вредности Хандкеовог путописа нису биле од примарног значаја и полемика је са литерарног поља брзо прешла на политичко поље. Хандке је, између осталог, оптужен да је „пријатељ Срба”, „негатор геноцида” и креатор „велике теорије завере” веома блиске чак и теоријама „крви и тла”, те на крају позван да своје ставове образложи у аустријском парламенту.
Грич покушава да одговори на питања зашто су се на аустријског писца сручиле овакве критике, да ли су биле оправдане и у којој мери се кроз нападе на Хандкеа заправо преламао историјски условљен негативан однос немачке и аустријске јавности према Србији и Србима.