Кад мртве душе марширају – Емир Кустурица

Кад мртве душе марширају је књига која се чита у даху, и препознаје у свету око нас. Њене теме и мотиви видљиви су када изађете на улицу, причате телефоном, гледате телевизију или лутате беспућима друштвених мрежа.

Прослављени филмски редитељ пише о мангупима из Давоса, опасностима четврте индустријске револуције по Србију, рату у Украјини и трансхуманизму. Али шта све повезује све те теме?

Луцидна Кустуричина запажања у широком луку обухватају распон од ренесансе до 21. века, али увек са једним јединственим циљем: открити ко то слободном и усправном човеку ради о глави и како похлепа за светских моћника руши све пред собом док не сретне достојног противника. Али ко је он данас?

Из књиге Кад мртве душе марширају

У свијету који креирају неколико краљевских породица, те Ротшилди, Рокфелери и шачица новобогаташа, диригентску палицу држи Клаус Шваб са својом екипом из Давоса. Код њих нема мјеста за питања о смислу живота, заморно је и непотребно трагати за вјечном тајном човјека и свијета, за њих сигурно љепота неће спасити свијет, за њих љепота и сав појмовни свијет постоји ради профита.
У свијету себичности и похлепе, док мртве душе марширају свуда око нас и стјенице у биоскопским салама се филигрански слажу са компостацијом људи, неминовно је да ишчезавају духовност и умјетност и да са њима нестаје и ауторски филм.

Биоскопска врата су затворена, завесе су навучене, изненађена и помало уплашена мраком, публика се утишала и са надом очекује да филмска слика побједи таму и заигра по платну.

Мрак је, као што знамо, најгушћи пред свитање.