Оклеветана књижевност – Борис Булатовић

Научна студија др Бориса Булатовића „Оклеветана књижевност“ истражује идеолошке аспекте и критичко сагледавање српске књижевности и културе крајем 20. и почетком 21. века.

Да ли је српска литература кључни извор српског „антиевропејства“ и „национализма“, од Његоша, преко Андрића до Милорада Павића?

Студија пружа готово енциклопедијски преглед идеолошко-политичке инструментализације српске књижевности у иностраној рецепцији у наведеном периоду. Аутор указује на манипулативне технике и сврху иманентно превасходно политичког читања, које служи не самопрокламованим хуманистичким већ прикривеним колонизаторским циљевима.

Не баве се сви инострани слависти на такав начин нашом књижевношћу. Али реч је о потпуном занемаривању естетских критеријума у изучавању литературе. Спорна дела српске књижевности тумаче се као да је реч о некаквим политичким памфлетима са националистичком садржином, а не примарно књижевним творевинама. Тако се онда и ретроспективно приписује кривица и одговорност за ратна збивања, која су уследила знатно касније. Делима као што су ‘Горски вијенац’, Андрићеви романи ‘На Дрини ћуприја’ и ‘Травничка хроника’, Павићев ‘Хазарски речник’ и ‘Унутрашња страна ветра’, збирка ‘Вучја со’ Васка Попе, Ћосићево ‘Време смрти’ и друга“

Борис Булатовић

О писцу

Борис Булатовић је рођен 21.августа 1981.године у Новом Саду. Након окончања Гимназије „Лаза Костић“, 2000.године уписује студије на два факултета, Филозофском, као и на Факултету техничких наука у Новом Саду. На одсеку за српску књижевност дипломирао је 2005.године. Магистрирао 2009, а докторирао 2016.године. Док је основне и мастер студије Инжењерског менаџмента завршио 2006.године.

Октобарску награду, највише друштвено признање Општине Врбас, добио је 2007.године.

Боравио је по позиву на стипендираним научно–истраживачким усваршавањима на иностраним институтима. Живео је у Бечу (2007), Грацу ( 2007,2009), Инзбруку (2015) и Гетингему (2017); затим у ЛА Валети (Централна банка Малте, 2008), Прагу ( Економски институт, 2008–2009), Братислави (Институт за европске студије и међународне односе, 2009–2010) и Сегедину ( Институт за финансије и међународне економске односе, 2010–2011).

Учествовао је на међународним славистичким конференцијама у Њу Орлеансу, Филаделфији, Кембриџу, Фредериктону, Лавову, Хонг Конгу и Великом Трнову. Као и на скуповима из области економије у Сан Хозеу, Мадриду, Паризу и Кембриџу, те на светском конгресу из економске историје у Утрехту.

Редовни је члан Америчког удружења за развој славистичких студија, Британског друштва за славистичке и источно–европске студије. Затим је почасни члан Српског књижевног удружења „Милош Црњански“ из Стокхолма. Као и председник Научног удружења за развој српских студија и главни уредник часописа Serbian Studies Research.