Црњански: биографија једног осећања – Мило Ломпар

Књига Црњански: биографија једног осећања „представља комплексну студију у којој се укрштају различити видови дела живота Милоша Црњанског. Где је фокус истраживања постављен на положај Црњанског у српској култури. Дело анализира пишчеву преписку, познату и до сада непознату, друштвени контекст његових јавних чинова, могуће паралеле са Андрићем и Крлежом, као и природу његових политичких чланака. Такође, ова монографија настоји да означи доминантно духовно и егзистенцијално језгро личности Црњанског и због тога узима у обзир бројне чињенице пишчевог живота, али их усмерава у различите културне и егзистенцијалне правце.

Како је то приметио Зоран Аврамовић, упркос наслову који може да наведе на то да се о овом делу Мила Ломпара размишља као о психоаналитичком истраживању, реч је превасходно о једном путовању кроз век Црњанског, кроз све оне системе и установе Србије, Југославије и европских држава у којима је велики писац боравио.

– Ломпар тврди да је Црњански био током југословенског раздобља неуклопив у свим контекстима. Имао је „субверзиван положај унутар грађанског света, као и левичарског, комунистичког, и то ситуационо и епохално”. Појмови субверзивности и маргине водећи су појмови Ломпарове интерпретације положаја Милоша Црњанског у друштву… У Југославији и Европи Црњански је био „странац” у односу на европске политичке идеологије. Није ли Црњански, као политички странац, метафора судбине српског народа у 20. веку – констатовао је Зоран Аврамовић.

Професор Јован Попов приметио је да је алтернативни наслов овог издања могао да буде „Црњански као полемичар”, анализирајући у свом обраћању три чувене пишчеве полемике: ону из 1929. године, вођену са Марком Царем и књижевним одбором Српске књижевне задруге, због тога што је одбијено штампање његовог рукописа „Љубави у Тоскани”; затим, полемике из 1932. године са „Нолитовим” ауторима, на терену културне политике, што је резултирало апелом интелектуалаца против идеја Милоша Црњанског о угрожености домаћих књига обиљем превода осредње иностране литературе. Потписници овог апела били су писци левичарске, али и десне оријентације. Коначно, ту је и полемика из 1934. године са Мирославом Крлежом, поводом текста „Оклеветани рат”, и залагања за херојство одбрамбене српске позиције у Великом рату.

– Његов циљ била је одбрана тог рата од релативизација које су тих година стизале из табора оних што су, иза пацифизма, скривали политичку пропаганду – додао је проф. др Попов, указавши и на контрастни принцип на који је у овом делу Мила Ломпара приказано деловање Андрића и Црњанског.

Аутор проф. др Мило Ломпар нагласио је да је осећање страности једно од најрадикалнијих осећања 20. века, које је испунило егзистенцију Милоша Црњанског, и које је у случају овог писца значило и везу са аутентичношћу. Ломпар је подсетио и на то да је Црњански писац маргине који је обогатио српску културу, као аутор нашег највећег историјског романа „Сеобе” и великог космополитског дела „Роман о Лондону”. Тиме је, како је приметио, „ухватио вектор времена” и садашњег тренутка.