Трагови у бескрају – Петар Пеца Поповић

Трагови у бескрају, у којој рокохоличар, попут Поповића, значи гледати на свет широм отворених очију трајно зачуђеног, да не рекнем омађијаног дечака који одбија да одрасте јер жели да се никада не пробуди из чаробног сна. У том небуђеном сневању он осећа себе до последњег дамара, целим бићем, са страшћу која се прелива преко свих разумних граница. Ако нечије име може бити синоним за неку општију, многима и егзистенцијално важну, формативну појаву, какав је случај и са писцем ових редова, онда је то, када је о овдашњем рокенролу реч, име Петра Пеце Поповића.

У књизи се Поповић (и даље) дечачки фасцинирано, са пијететом и страшћу осврће на маркантне личности рокенрола, на оне искричаве појаве које су оставиле дубок траг у популарној култури. Поповић говори о Џоу Кокеру, Грему Парсонсу, Питу Сигеру, Скоту Вокеру, али и о Даворину Поповићу, Маргити Стефановић, Лази Ристовском, Ипету Ивандићу, Арсену Дедићу, Зорану Модлију…