Ополченска романса, спада у „донбаски текст“, надахнут збивањима у Доњецкој Народној Републици од 2014. године. Као припадник ополчења (добровољачке народнe војске), аутор је био активни учесник ових догађаја.
Прилепин се овде не бави политичком историјом рата, него механизмом избора између добра и зла, при чему критеријум избора потпуно искључује уобичајена мерила – профит и престиж. Јунаци нису интелектуалци, и зато се опредељују за традиционалне вредности – истину и праведност.
Одредница „романса“ не односи се на жанр, него на стил књиге. Четрнаест истинитих, дирљивих, а понекад и шокантних прича, смештено је у „Четрнаест песама различитог ритма“, како гласи поднаслов ове књиге, која није ни биографија ни публицистика, већ Прилепиново уметничко промишљање ратних година проведених у Донбасу.