Глад и тамница – Јездимир Дангић

Глад и тамница је роман о тамновању средњошколаца у Тузли под аустроугарском окупацијом.

Дангић је био личност изузетног формата, велики патриота, успешан стратег, дипломата, војник и изузетно надарен писац чија дела и њихове поруке заслужују да се изучавају, јер по свом квалитету не заостају за најбољим књижевним делима.

Као гимназијалац у Тузли Дангић бива ухапшен и као најмлађи члан „Младе Босне“ провео је три године у злогласним аустроугарским затворима током Првог свјетског рата што је и описао у својим делима.

Дангић је био свестран и успешан. Након изласка из затвора завршава Правни факултет, ради као службеник Краљевине Југославије и постаје жандармеријски мајор.

Уз то, Дангић пише песме, приче, приповетке, а репортаже објављује у листу „Политика“. Написао је два романа за које је добио награде Академије краљевине Југославије.

Као шеф краљевског обезбеђења прати краља Петра Другог до Никшића, али не иде са њим него се враћа у Београд, ступа у везу са Дражом Михаиловићем који га поставља за команданта у Источној Босни гдје организује четничке јединице и отпор, те ослобађа велику територију од усташа.

Најбољи људи српског народа били су често одвајкада занемаривани, потискивани и заборављени. Чак и народно сјећање и епска традиција знали су, по неком волшебном и уврнутом психолошком механизму и кључу, прехвалити, посветити и овјековјечити људе скромнијих, па и сумњивих, моралних и стваралачких способности, а заметнути траг и сасвим избрисати из сјећања бројне најбоље и најплеменетије људе….