Велики рат, видовданска етика, памћење – Богољуб Шијаковић

Велики рат, видованска етика, памћење, Полазећи од карактеризације савремености уочи Великог рата, аутор детаљније описује духовну ситуацију пред Велики рат у философији, књижевности, умјетности, као и национално-политичке програмске текстове и ратну пропагандну публицистику немачких интелектуалаца тог времена.

Континуитет аустро-угарске колонијалне политике према Балкану и Србији кулминира у подстрекивању на превентивни рат против Србије од стране елита у Берлину и Бечу, што је важно за питање одговорности за рат, који се води са конкретним ратним циљевима у којима се огледају узроци рата.

Ове ратне елите хтјеле су да као узрок рата прогласе Сарајевски атентат, који је уствари политички атентат и тираноубиство. Ослободилачки покрет демократске омладине Млада Босна треба посматрати и у европском контексту и као инспирисан српском традицијом култа Косова и Видовданске етике, која говори о жртви као сублимацији историје и праведном страдању као елементу идентитета.

Историјско памћење сугерише да је историјска одговорност трансгенерацијска. Епске размјере српског страдања у Великом рату додатно су подстакле тему Видовданског Храма по замисли Ивана Мештровића. Темеље ове замисли пољуљао је Милош Црњански и ‘Лириком Итаке’ вратио Видовдану неисцрпну народну снагу важења.

Због огромних војних и цивилних српских жртава у новијој историји потреба да се успостави меморијална установа Спомен Жртве има данас за српски народ идентитетски и егзистенцијални, етички и онтолошки значај.