Житије Светог Саве и подвизи у пустињи са оцем, и засебно путовања, а делимично и приповедање о чудесима светога оца нашега Саве, првога архиепископа и учитеља српскога, што је испричао преподобни Доментијан, јеромонах манастира званога Хиландар, а написао Теодосије, монах истога манастира између 1290. и 1292. Једно од најзнаменитијих дела старе српске књижевности – књижевни и историјски споменик непроцењиве вредности. Књижевни дар Теодосијев потврђују и његови песнички текстови – службе и канони, као и дело Житије Светог Петра Коришко.
Још једна карактеристика овог дела је у томе што писац настоји да у сваком тренутку дела види јунаков прошли и будући живот — односно поседује перспективу целине. Доментијаново „Житије светог Саве“ је специцифична мешавина библиско хришћанске перспективе и надисторијских и натприродних погледа. Тако је Савин животни пут симболички приказан као кружење Сунца са истока на запад — од Свете горе, до отаџбине.