Он међу њима, већ средином двадесетих година Јустин Поповић био је и преко граница Српства већ чувен као светоотачки православни богослов. Благовесник ћелијски је истицао како је сваки хришћанин дужан да својим животом „исписује и даље Еванђеље Христово“. Сходно том ставу и апостолској препоруци, његов живот је уистину био једно „живо савремено Еванђеље Христово“. Уопште треба рећи и нагласити да је Преподобни Јустин Нови Ћелијски био и остао ретка, светоотачка појава у нашем двадесетом веку. Скривена али неумитна савест Српске Светосавске Цркве и читавог јеванђелског, апостолско-светоотачког Православља у свету. То су му признавали још за земног живота, а после блаженог престављења његов углед и утицај све више расте, бар код оних који имају очи да виде и уши да чују, како вели Јеванђеље.
Проф. др Сунчица Денић одабрала је текстове који су најближи књижевности и који су својом популарношћу најближи савременом читаоцу. У њима се најбоље види огромна ученост, мудрост и љубав за „светосавско богољубље и родољубље“.