Књига о Његошу. О 200-годишњици рођења највећег српског песника одабрао је проф. др Мило Ломпар 19 научних студија и књижевних огледа о Његошевом делу и животу. Из огромне литературе, Књига представља најсложеније и најдубље увиде у тајновиту ризницу Његошевих песничких, теолошких, философских идеја. У књижевним рамовима Андрића и Црњанског, Растка Петровића и Исидоре Секулић – стоје расправе светских и српских аутора: Николаја Велимировића, Павла Поповића, Алојза Шмауса, Пере Слијепчевића, Јована Деретића, Мишела Обена, Едварда Дениса Гоја, Бранка Поповића, Миодрага Поповића, Живка Ђурковића, Јулија Хајденрајха, Анице Савић Ребац, Мирона Флашара, Атанасија Јевтића.
Његош је песник, у стилском погледу, предромантизма. То је период који се некада називао књижевност Вуковога доба, прва половина 19. века, и то је период у коме се укрштају различити стилски правци, сентиментализам, просветитељство, класицизам и романтичарски правац, али не чиста димензија романтизма. Његош је песник тог прелаза и он се у извесном смислу конституише као класични песник српске културе управо својим дотицајем са једним од стожерних културних момената. А то је косовски моменат.
То показује да је Његош косовску традицију разумео у апсолутној њеној презентности. Не само у њеној историјској догађајности него у њеној презентности и да је на тај начин показао да је садашњост косовске традиције садашњост националне егзистенције нашег народа.