Путописи, Док је први том Путописа посвећен Европи, Средоземљу и Северној Африци, Путописи II, Станислава Кракова обједињују нову географску целину – Краљевину Југославију, у чијем се центру налази јужна Србија (Косово, Метохија и Македонија) као путопишчева опсесивна тема и предмет његових честих ходочашћа.
Први део ове књиге садржи свих двадесет девет текстова из једине путописне књиге коју је Краков објавио за живота (Кроз Јужну Србију, у издању листа „Време”, 1926), као и кратак предговор Иванке Иванчић Краков, пишчеве супруге, из исте књиге. Овде је придодато и седамнаест путописа које Краков није уврстио у своју књигу, али који тематски припадају овом кругу.
Други део ове књиге садржи репотаже и путописе из других крајева данашње Србије и тадашње Краљевине, уклључујући и једну од Краковљевих најдужих репортажа („Преко Високих Дечана и Ловћена у Приморје”, 1926), насталу током путовања краљевског пара од Метохије, преко Црне Горе и Боке Которске, све до Далмације. Такође, овде су прикључена и „Два записа о Београду”, пронађена у рукописној оставштини Станислава Кракова, која се чува у Архиву Југославије. Одатле је преузет и завршни текст предавања „Звона са Опленца”, из марта 1936. године.
Текст је претрпео минималне интервенције не би ли се специфичан ауторов стил верно пренео данашњем читаоцу. Краков се још једном потврђује као врстан српски путописац, чија су дела дуго била крајње неправедно запостављена.