У књизи Огледало 20. века сабрани су репрезентативни текстови Драгоша Калајића о књижевности и ликовној уметности. У њима је Калајић формулисао своје основне идеје о вредностима и дометима класичне и модерне европске културе, као и разумевање историјске улоге српског народа. Пишући о култури, он је поставио темеље свог националног ангажмана и геополитичког мишљења.
Калајићево промишљање савремене цивилизације и њене културе претходи његовом геополитичком ангажману, али ће пажљивији читалац пронаћи чврсту, готово генеричку везу између текстова и књига објављених пре 1991. и оних потом. Јер, Калајић је био мислилац процеса дугог трајања који је судбину уметности и књижевности, а у коначници и српског народа сагледавао кроз призму цивилизацијских искушења Запада.
Његова апологија Срба као заточника аутентичне европске традиције, укорењене још у миту о Хипербореји, аналогна је критичком проматрању савремене уметности као документа дубоке декаденције и кризе савремене цивилизације. Отуда, и одбрана егзистенције Срба на овим просторима истоветна је одбрани најдубље и најсветлије европске традиције. На примеру вредности које је препознао у уметности групе „Медиала”, а које је најодсудније формулисао у чувеном тексту „Београдски поглед на свет”220, види се и шта је Калајић сматрао неодвојивим делом српског културног кода, истовремено и разлогом насртаја неолибералних сила не само током распада СФРЈ.
Другим речима, Калајићева промишљања о култури, уметности и цивилизацији чине супстанцу његовог националног ангажмана.