Милсити другачије ( филозофија неслагања), књига Дијега Фузара важан је допринос борби за слободу мишљења, говора и заступања другачијег става од друштвено владајућег. Онај ко размишља, тај је неконформиста који не страхује од тога да буде у мањини. Најлепши и најмоћнији гласови не певају у хору него су својства солиста.
Ретки су тако упечатљиви примери који показују истинитост ове реченице као што је књига Мислити другачије. У читавом делу аутор спори владајуће вредности и норме које неолиберални поредак намеће као саморазумљиве атомизованом глобалном друштву. Но, у свом обрачуну с потрошачком културом, „профитном десницом“ и неолиберализмом, он не штеди ни „културалну левицу“, интелектуалце и новинаре, грамшијевским речником „функционере надградње“, показујући да су и они умногоме допринели стварању једног политички коректног дискурса који спутава критику као цондитио сине qуа нон друштвеног развоја. Управо због тога што је постојеће банално и саморазумљиво најчешће је поштеђено критике, а тиме је запречен развој личности и друштва.