Економија неједнакости, Пикети и његови сарадници су током петнаест година радили на огромној економској и друштвеној анализи, полазећи од пореских података у више од двадесет најразвијенијих земаља у периоду који обухвата три века. Закључак је да се по неједнакости у расподели богатства враћамо у 19. век, у време Балзака, када је богатство било концентрисано у рукама малог броја појединаца и када су економску елиту чинили богати наследници, а не они који су место у друштву заслужили радом.
Да ли је неједнакост углавном последица концентрације капитала у рукама неколицине и да ли би опорезивање и прерасподела капитала могле да ставе тачку на економску неједнакост? Да ли неједнакост зарада одражава игру понуде и потражње за различите врсте рада? Да ли се неједнакост углавном преноси на породичном нивоу? Да ли повећање издатака за образовање може битно да смањи неједнакост у животним шансама? Јесу ли намети на високе дохотке достигли ниво на којем би свака додатна прерасподела опасно смањила подстицај на рад, или су ти ефекти занемарљивог обима? Да ли модерни системи намета и трансфера осигуравају знатну прерасподелу или их има смисла темељно реформисати?
Користећи економске теорије, рачунајући ту и оне најновије, како би одговорила на овај тип питања, ова књига преиспитује начин на који настаје и увећава се неједнакост, објашњава како је економисти мере, сагледава у каквом су неповољном односу зараде радника и добити од капитала и какве могућности има политика за смањење економске неједнакости.