После изгубљених илузија – Слободан Рељић

После изгубљених илузија је књига која објашњава како се од демократије стигло до медијске хипнократије. Истраживање је остварено кроз анализу 99 слика, или прича. Оне показују рад скривених механизама управљања медијима, од корупције до флагрантног лагања у јавним пословима.

Из предговора књизи После изгубљених илузија

Од демократије која је тако узвишавана у Новом веку, што је у начелу стварање услова за владавину народа, стигли смо до – атомизације, манипули­сања индивидуама. Јесте, ту су војска, полиција, приватне хорде, тзв. независно судство, али – вла­да се навођењем из сигурне удаљености. Преко „хладних медија“, како је Маршал Макулан звао екранско преношење порука.

Док се узвикује „Слобода!“, уз таламбасе се раз­вија систем добровољног ропства. То долази од­некуд – не можете да утврдите одакле, и како је говорио Ерих Фром – не знате како да се браните. У финалу, најгоре ствари вам не чине други, от­имали би се. Одгурнули би их, ударили. Пошто сте препуштени сами себи, и свом неспокоју, не знате где да пуцате.

И то је у добу које се хвали како никад није било оволико писмених и – никад није било лакше доћи до информације. Оне су око вас као повета­рац. Безличне, бестежинске, без мириса и укуса. Човек плута у вестима као у живом блату. Шта год да сазна све више тоне у изгубљеност.

И тако, идемо за Неким као кад крдо свиња сле­ди пастира који им из шаке баца зрневље кукуру­за. И баца све мање. На крају, само маше шаком као да баца… А гомила прати.

Садржај и одломак из књиге преузмите ОВДЕ.