Психичке особине Јужних Словена – Јован Цвијић

У студији Психичке особине Јужних Словена Цвијић класификује Јужне Словене испитујући факторе који утичу на формирање народног менталитета – географске утицаје, историјске, етничке и социјалне узроке. Цвијић је неколико година директно проматрао друштвени живот потомака Јужних Словена, интелигенцију и културни ступањ, податке као што су: веровања и легенде, промена ношње, дијалекта. Бавећи се оваквим питањима, Цвијић је развио своју концепцију антропогеографије и први на српском подручју утврдио нову науку – етнопсихологију.

Студија Психичке особине Јужних Словена објављена је пре Цвијићеве смрти само на француском језику, како је изворно и написана. После Цвијићеве смрти, 1927. године, књигу је превео и приредио за штампу Јован Ердељановић, један од најсигурнијих настављача Цвијићевих антропогеографских научних истраживања. У књизи се, из поуздане научне и методолошке перспективе чувеног српског и светског географа и антрополога, разматрају основне психичке, етничке, духовне, социјалне и друге особине становника целог Балканског полуострва а не само Јужних Словена, којима је с разлогом посвећено највише страница ове изузетно значајне књиге.

Она је значајна не само као кључно научно дело једног географа, него и као дело које објашњава генезу и разлоге неких историјских и политичких одлука српске интелектуалне и политичке елите на почетку XX века које су довеле до стварања заједничке државе Јужних Словена, а које су у неком виду исто тако биле узрок њеног распада крајем XX века. Основни психички типови јужнословенског становништва, динарски, панонски, моравско-вардарски, централни, источнобалкански и други, при чему се највећи део научне грађе и закључака истраживања односио на Србе, умногоме су неизмењени и до данашњег дана, па је стога актуелност ове књиге, и поред великих научних резултата у тој области који су у међувремену обелодањени, остала и даље неоспорна.